Pravo roditelja

Allah Uzvišeni je u Kur’an-i Kerimu, nakon ibadeta Njemu, naredio pokornost roditeljima. Dok je On stvarni uzročnik ljudskog postojanja, roditelji su zahirski (fizički) uzročnici. U našoj vjeri, nakon Allahovog prava, najveće pravo imaju čovjekovi roditelji. On Uzvišeni u ajet-i kerimu kaže:

„Gospodar tvoj zapovijeda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kad jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni: “Uh!” – i ne podvikni na njih, i obraćaj im se riječima poštovanja punim. Budi prema njima pažljiv i ponizan i reci: “Gospodaru moj, smiluj im se, oni su mene, kad sam bio dijete, njegovali!”“ (Isra, 23-24)

Ljepše od ovoga ne može rečeno biti. Znači, činite dobročinstvo roditeljima i blago se sa njima ophodite. Ne govorite im grube riječi. Dragog srca im budite na usluzi jer oni su mnogo toga žrtvovali za vas. Govorite im lijepe i blage riječi. Ibn Omer r.a, tumačeći ovaj ajet kaže: „Kad se obraćate roditeljima, obraćajte im se riječima, ‘dragi oče (babo)’, ‘draga mama (majko).’“

Ata b. Ebu Rebah tumačeći ovaj ajet kaže: „Kad govorite u njihovom prisustvu, blagim tonom pričajte ne gledajući ih oštrim pogledom.“

Mudžahid rh.a. kaže: “Ne zovite ih imenima, ne lažite ih, blago i nježno im se obraćajte.“

Od pokornosti roditeljima je da im činimo dobročinstvo, da ne podižemo glas na njih i da ih ne vrijeđamo, da im se ne protivimo i ne suprostavljamo. To sve je veliki grijeh. Roditeljima se ne smije protiviti izuzev vjerom opravdanih razloga.

„Mi smo naredili čovjeku da bude poslušan roditeljima svojim. Majka ga nosi, a njeno zdravlje trpi, i odbija ga u toku dvije godine. Budi zahvalan Meni i roditeljima svojim, Meni će se svi vratiti.” (Lukman, 14)

Veliki mufessir Sufjan b. Ujejne rh.a. kaže: “Ko bude klanjao 5 vakat namaza, on je zahvalan svome Gospodaru. Ko bude nakon svakog namaza tražio oprost za svoje roditelje, on je izvršio zahvalu prema njima.”

Jedan od velikih tabiina Ka’b el – Ahbar rh.a. kaže: „Kad je čovjek nepokoran svojim roditeljima, Allah mu ubrza njegovu propast. Međutim, kad je čovjek u dobročinstvu prema svojim roditeljima, njegov život bude berićetli. Dobročinstvo prema roditeljima jeste da otkloniš njihove potrebe onoliko koliko si u mogućnosti.”

Dobročinstvo roditeljima

Abdullah b. Mes’ud r.a. je rekao:

„Upitao sam Allahovog Poslanika, s.a.v.s.: ‘Koje je to djelo najdraže Allahu?’ Rekao je: ‘Namaz u njegovo vrijeme.’ Upitao sam: ‘Koje nakon toga?’ Rekao je: ‘Dobročinstvo roditeljima.’ Ponovo sam upitao: ‘A koje nakon njega?’ Rekao je: ‘Džihad na Allahovom putu.’”

Došao je jedan čovjek kod Allahovog Vjerovjesnika s.a.v.s. pa je rekao: “Zaista, želim u džihad, a nisam u mogućnosti.” Allahov Poslanik, upita: “Da li su ti živi roditelji?” Čovjek odgovori: “Da, moja majka.” Zatim Pejgamber, reče: “Allaha ti, čini joj dobročinstvo! Pa ako to učiniš imaćeš nagradu hadžije i muʻtemira (onoga koji je obavio ʻumru) i mudžahida.”

Došao je drugi čovjek kod Pejgambera s.a.v.s. da se sa njim posavjetuje o borbi, pa je upitan: “Imaš li majku?” Čovjek odgovori: “Da.” Zatim, Allahov Poslanik, reče: “Idi, brini se o njoj i slušaj je, jer džennet je, zaista, pod njenim nogama.”

U jednom rivajetu se prenosi: Resulullah s.a.v.s. je rekao: “Primaknite se  minberu!”, i mi smo se primakli. Kada se popeo na prvu stepenicu  minbera rekao je: “Amin!” Kada se popeo na drugu stepenicu kazao je: “Amin!” I na trećoj stepenici je rekao: “Amin!” Kada je sišao sa  minbera rekli smo: “Allahov Poslaniče, danas smo od tebe čuli nešto što nikada prije nismo čuli!?” On je rekao: “Kada sam se popeo na prvu stepenicu  minbera Džibril a. s. se pojavio preda mnom i rekao: “Proklet neka je onaj ko dočeka mjesec ramazan i dozvoli da mu on prođe, a da ne zaradi oprost!” Ja sam tada rekao: “Amin”! Kada sam se popeo na drugu stepenicu, rekao je: “Proklet neka je onaj pred kojim se spomene tvoje ime, a on ne donese salavat na tebe”! Ja sam kazao: “Amin”! Kada sam se popeo na treću stepenicu, rekao je: “Proklet neka je onaj ko doživi da njegovi roditelji ili jedan od njih ostare, pa ga njegovo služenje i briga o njima ne uvede u džennet.”! Ja sam rekao: “Amin!”

„Allahovom Poslaniku s.a.v.s. došao je jedan čovjek i upitao ga: ‘O Allahov Poslaniče! Ko je najpreči za moje lijepo druženje i ponašanje prema njemu?’ On reče: ‘Tvoja majka.’ Čovjek tada upita: ‘Ko poslije nje?’ ‘Tvoja majka.’, odgovori on. ‘Ko poslije nje?’, ponovo upita čovjek. ‘Tvoja majka.’, ponovo odgovori Poslanik. Čovjek ponovo upita: ‘Ko poslije nje?’, a on tek tada reče: ‘Tvoj otac.’”

Abdullah b. Amr r.a. prenosi od Pejgambera s.a.v.s. da je rekao: ”Zadovoljstvo Gospodara je u zadovoljstvu roditelja i srdžba Gospodara je u srdžbi roditelja.“

Jedan je čovjek došao Allahovom Poslaniku, i rekao: “Allahov Poslaniče, ja sam učinio veliki grijeh pa ima li za mene pokajanja?”
“Da li ti je živa majka?” – upita Poslanik.
“Nije.” – odgovori čovjek.
“Da li ti je živa tetka?” – upita ponovo Poslanik.
“Da.” – reče čovjek.
“Čini joj dobročinstvo.” reče mu Poslanik.

Jedan od ashaba prenosi: Jednom, dok smo bili kod Allahovog Poslanika s.a.v.s. došao je neki čovjek, pa upitao: “O Allahov Poslaniče! Da li ima nešto od dobročinstva prema roditeljima što mogu da učinim poslije njihove smrti?” Allahov Poslanik, s.a.v.s., odgovori: “Da, traženje oprosta za njih, upotpunjenje njihovih ugovora, počast i poštovanje prema njihovim prijateljima, očuvanje rodbinskih veza koje su oni održavali.”

Ne možeš se nikako odužiti

Abdullah ibn Omer r.a. je vidio čovjeka kako čini tavaf noseći svoju majku na leđima. Čovjek ga upita: ‘’O, sine Omerov, jesam li se ovim odužio svojoj majci?’’ Abdullah ibn Omer mu reče: ‘’Nisi ni stoti dio, ali dobro znaj da ćeš za male usluge koje učiniš svojoj majci dobiti velike nagrade.”

Kada je Hasan El-Basri k.s. posjetio i tavafio Ka’bu, vidio je jednog čovjeka koji je činio tavaf, a na leđima je imao kožnu torbu sa dvjema ručkama. Hasan El-Basri mu reče: ‘’Prijatelju, zar nije bolje da skineš taj tovar s leđa i tako obaviš tavaf?’’ Čovjek reče: ‘’Ovo na mojim leđima nije tovar, nego moj otac.
Donio sam ga sedam puta iz Šama (Sirije) i omogućio mu da obavi tavaf, jer me podučio vjeri i vjerovanju i ukrasio lijepim islamskim vladanjem (ahlakom).’’

Tada mu Hasan El-Basri reče: ‘’Kada bi ga donosio radi tavafa sve do Kijametskoga dana, a samo jednom povrijedio njegovo srce, sav tvoj trud bio bi uzalud. Međutim, ako samo jednom udobrovoljiš i obveseliš njegovo srce, to je jednako tvom trudu i naporu kada ga nosiš na leđima (radi tavafa).